На основу основних принципа еластопластичне механике, извршена је анализа чврстоће нове посуде високог притиска са танким унутрашњим цилиндром и равним намотајем и предложени су критеријуми за пројектовање. У радним условима, челична трака је изложена затезном напрезању усклађеном са смером намотавања, као и радијалном напрезању које је резултат комбинованих ефеката унутрашњег радног притиска и затезног напона пре намотавања.
Слој намотаја посуде је подвргнут унутрашњем притиску у свом унутрашњем радијусу и спољашњем притиску на свом спољном полупречнику (који одговара спољашњем пречнику посуде). Производни процес – који укључује намотавање челичних трака под преднапрезањем – смањује напрезање у танком унутрашњем цилиндру, чиме се повећава капацитет посуде да издржи унутрашњи притисак. Оптимизовани дизајн постиже карактеристике „једнаке чврстоће“, што значи да како се унутрашњи радни притисак повећава, и слој намотаја и унутрашњи цилиндар истовремено достижу стање течења.
Формула за израчунавање крајњег унутрашњег радног притиска може се извести за услов у којем и танки унутрашњи цилиндар и слој намотаја истовремено попуштају. Пројектовање радијалних димензија посуде која ради у стању течности захтева разматрање унутрашњег радног притиска и унутрашњег пречника посуде, а оба су диктирана захтевима производног процеса. Преднапрезање примењено током намотавања траке може се израчунати коришћењем критеријума приноса материјала, а сила пред-затезања може се контролисати током стварне производње према одговарајућим формулама.
Анализом дизајна чврстоће пљоснатих намотаних посуда под притиском према АСМЕ кодовима – и узимањем у обзир специфичних карактеристика метода пројектовања кода уз инхерентна својства ових посуда – може се формулисати оптимизован приступ дизајну.
Резултати теоријске анализе показују општу сагласност са експерименталним подацима. Питања која захтевају даље проучавање укључују анализу интеракција трења између танког унутрашњег цилиндра и слоја намотаја (као и између слојева намотаја) и утицаја ових интеракција на чврстоћу конструкције.
Да би се осигурала сигурност и поузданост, посуде са равним тракама морају бити подвргнуте испитивању притиска. Коефицијент испитног притиска, λ, обично се поставља на 1,15 за пнеуматска испитивања или 1,25 за хидростатичка испитивања. На основу теорије пројектовања поузданости и узимајући у обзир границу течења и отпорност на пуцање, може се анализирати однос између коефицијента тестног притиска и фактора сигурности. Стандардни сигурносни фактори се обично постављају на већи или једнак 1,45 за границу течења (нс) и већи или једнак 2,30 за затезну чврстоћу (нб).
