Стандарди и спецификације дизајна
Дизајн посуда под притиском мора бити у складу са међународним и националним стандардима како би се осигурала сигурност и поузданост. Широко прихваћени међународни стандарди укључују АСМЕ код за котлове и посуде под притиском: АСМЕ одељак VIII-1 се примењује на стационарне посуде са пројектованим притисцима до 20 МПа; АСМЕ одељак VIII-2 примењује се на стационарне судове где нису прописане специфичне границе притиска (мада генерално до 70 МПа); и АСМЕ одељак VIII-3 се примењује на стационарне металне посуде које обично раде изнад 70 МПа. У Кини се првенствено поштује серија националних стандарда ГБ/Т 150.
Еволуција принципа и метода дизајна
Теорија пројектовања чврстоће посуда под притиском је дисциплина вођена анализом отказа. Почетком 19. века дизајн је био само процес одабира дебљине зида на основу успешних преседана. Године 1915., Америчко друштво машинских инжењера (АСМЕ) издало је први светски стандард за пројектовање посуда под притиском, *Конструкција котлова* (АСМЕ одељак И). Ово је увело концепт дизајна заснованог на теорији еластичне чврстоће и успоставио метод "дизајн по правилу", који се фокусирао на статичке режиме квара вршне чврстоће. Током 1940-их и 1950-их, препознавање да различити типови напрезања – као што су напрезање мембране и напрезање на ивици – различито доприносе квару, довело је до развоја методе „дизајн по анализи“ засноване на класификацији напона. Појава рачунара, технологије коначних елемената и индустрије нуклеарне енергије олакшала је успостављање савремених техника аналитичког пројектовања – што су примери АСМЕ одељака ИИИ и VIII-2 – означавајући помак ка приступима аналитичког дизајна који узимају у обзир вишеструке начине оштећења, укључујући еластопластичност и замор.
Технологија производње и контрола квалитета
Дизајн, производња и инспекција посуда под притиском подразумевају заједничке одговорности корисника, произвођача и овлашћеног инспектора (АИ). Технологија производње интегрише стручност из различитих области, укључујући металургију, машинску обраду, заваривање, топлотну обраду и испитивање без разарања (НДТ). Кључни технолошки напредак је очигледан у науци о материјалима (нпр. материјали високе чистоће, компатибилност медија и употреба материјала веће чврстоће) и широкој примени компјутерских технологија (нпр. ЦАЕ, ЦАМ, компјутерски контролисано заваривање и технике детекције дефеката као што је временска дифракција/ТОФД ултразвучно скенирање).